U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, najčešće se fokus stavlja na procedure, opremu i zakonske obaveze. Međutim, jedno od ključnih pitanja koje se često zanemaruje jeste: kada se povrede na radu najčešće dešavaju?
Osim sprovođenja zakona, potrebno je primeniti praksu savremenih standarda iz oblasti bezbednosti na radu. Ovo ukazuje da razumevanje vremenskih obrazaca povreda može imati presudan uticaj na smanjenje rizika i unapređenje sistema, jer zaštita na radu predstavlja proaktivno upravljanje rizicima kroz stalno prepoznavanje opasnosti, prilagođavanje organizacije rada realnim uslovima i kontinuiranu zaštitu zdravlja i bezbednosti zaposlenih, a ne samo formalno ispunjavanje propisanih obaveza.
Povrede na radu tokom dana – kritični periodi
Analize relevantnih istraživanja (uključujući podatke “Occupational Safety and Health Administration” i “Bureau of Labor Statistics”) jasno pokazuju koji su kritični periodi za bezbednost na radu i pojavu povreda.
- Jutarnji sati (08:00 – 11:00)
Najveći broj povreda na radu dešava se u prvim satima nakon početka smene.
Uzroci:
- nedovoljna koncentracija
- nepripremljenost za rad
- izostanak organizovanog početka rada
U ovom periodu je posebno važno da sistem zaštite na radu uključi jutarnje sastanke “toolbox” na temu bezbednosti na radu i da se na pravi način posveti početku rada.
- Kraj radnog vremena (14:00 – 16:00)
Drugi značajan period kada dolazi do povreda na radu, je završetak smene (kraj radnog vremena).
Razlozi:
- zamor
- pad koncentracije
- rutinsko ponašanje i opuštanje pažnje
Upravljanje zamorom je komponenta koja treba da se nađe i u dokumentu kao što je akt o proceni rizika, gde treba da budu prepoznati poslovi koji češće dovode do zamora, monotonije i drugih faktora koji mogu biti “skriveni rizici” tokom sprovođenja postupka procene rizika.
Povrede na radu po danima u nedelji
Statistika jasno pokazuje:
- Ponedeljak – najrizičniji dan
- zatim utorak i sreda
- najmanje povreda krajem radne nedelje
Ovaj fenomen je poznat kao „Monday effect“.
Objašnjenje:
- ponovni povratak u radni režim
- smanjena koncentracija
- sporija adaptacija
Upravo zato, bezbednost na radu treba da bude tema broj jedan svakog dana, a posebno naglašena na početku radne nedelje.
Sezonski uticaj na bezbednost na radu
U pojedinim delatnostima, naročito u industriji i građevinarstvu, dolazi do povećanja broja povreda tokom letnjih meseci.
Razlozi:
- visoke temperature
- fizičko opterećenje
- zamor
Ovaj deo u pojedinim delatnostima zaslužuje mnogo više pažnje i posvećenosti u odnosu na štetnosti definisane kroz “štetne klimatske uticaje (rad na otvorenom pri uslovima visokih ili niskih temperatura, relativna vlažnosti vazduha itd.). Zbog toga Akt o proceni rizika zahteva veću posvećenost za pojedine delatnosti.
Zašto je ovo važno za poslodavce?
Bezbednost na radu nije samo ispunjavanje zakonskih obaveza – ona predstavlja sistemsko upravljanje rizicima.
Podaci pokazuju da povrede na radu imaju svoje obrasce, mogu se predvideti i najčešće se mogu sprečiti. To je osnov svakog kvalitetnog sistema zaštite na radu.
Unapredite bezbednost na radu:
Sagledajte sve aspekte koji utiču na povrede na radu, ne samo spisak definisanih opasnosti i štetnosti. Primenite i dodatne mere kao što su:
- Uvođenje jutarnjih sastanaka sa jasnom podelom zadataka i fokusom na rizične aktivnosti
- Praćenje stanja na terenu, planiranje pauza, rotacije kod monotonih aktivnosti, komunikacija uz uključivanje zaposlenih u identifikaciju rizika
- Analizirajte stanje bezbednosti kroz povrede na radu koje su se dešavale u prošlosti
Efikasna bezbednost na radu i kvalitetna zaštita na radu ne zasnivaju se samo na pravilima – već na razumevanju realnih uslova rada. Nije pitanje samo šta radimo, već kako radimo, koliko smo fokusirani i kako je posao organizovan.
AB INTEGRAL SAFETY DOO kroz stručnost, detaljan pristup i istraživanje “skrivenih rizika”, pomaže poslodavcima da unaprede sistem bezbednosti između ostalog i da dobiju kvalitetan akt o proceni rizika.
