Blog

Dobra organizacija bezbednosti na gradilištu smanjuje mogućnost nastanka povreda, zastoja i materijalne štete, a istovremeno omogućava poslodavcu da ispuni obaveze propisane Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

Iako je primena četiri važna pravilnika odložena do 1. januara 2027. godine, poslodavci bi već tokom 2026. godine trebalo da provere svoje stanje i započnu usklađivanje. Dobar sistem bezbednosti i zdravlja na radu ne zasniva se samo na tome da poslodavac poseduje dokumentaciju. Akt o proceni rizika, obuka za bezbedan i zdrav rad, preventivne mere, evidencije, imenovanje savetnika za bezbednost na radu moraju biti međusobno povezani i primenjivati se u svakodnevnom radu.

Jedna od najčešćih grešaka koju poslodavci prave jeste da bezbednost i zdravlje na radu i zaštitu od požara posmatraju kao dve potpuno različite oblasti. Razlog za to je jednostavan – uređene su različitim zakonima, različitim podzakonskim propisima (pravilnici, uredbe…) i pod nadzorom su različitih državnih organa.

Plan evakuacije predstavlja jedan od najvažnijih dokumenata u sistemu zaštite od požara, ali i nezaobilazan element organizacije bezbednog radnog okruženja. Njegova svrha nije samo ispunjavanje zakonske obaveze, već zaštita života zaposlenih, posetilaca i svih lica koja se nalaze u objektu.

Tokom 2026. godine izvršene su izmene i dopune više podzakonskih akata kojima se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Ove izmene imaju za cilj dodatno usklađivanje propisa sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, preciznije definisanje obaveza poslodavaca i unapređenje sistema bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji.

Bezbednost na radnom mestu više nije stvar dobre volje poslodavca ili korporativne kulture – ona je strogo definisana zakonskim okvirima. Novi propisi doneli su značajne izmene, a jedna od najvažnijih stavki o kojoj kompanije moraju da vode računa jeste dodatno osiguranje zaposlenih u slučaju povreda na radu i profesionalnih bolesti.

Svaki poslodavac zna da su povrede na radu neželjen događaj. Međutim, mnogi i dalje posmatraju bezbednost radnika kao zakonsku obavezu i trošak, umesto kao investiciju. Kada se desi povreda, finansijski udarac na firmu je višestruko veći od same kazne inspekcije ili troškova lečenja.

Poslodavci u Srbiji danas posluju u sve zahtevnijem regulatornom okruženju. Iako većina njih razume značaj bezbednog radnog okruženja, praksa pokazuje da se oblast bezbednosti i zdravlja na radu i dalje često svodi na ispunjavanje formalnih zakonskih obaveza.

Poslednjih meseci među poslodavcima se sve češće postavlja pitanje da li će doći do novog odlaganja primene pojedinih propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Iako su određeni pravilnici već bili predmet pomeranja rokova, najvažnije pitanje nije “Da li će rok za primenu novih pravilnika biti produžen”, već “Da li su poslodavci ispunili svoje osnovne obaveze u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu”.

Tokom letnjih meseci, ekstremno visoke temperature postaju jedan od najvećih rizika na radnom mestu kada zaposleni rade na otvorenom, ili kada su u zatvorenom prostoru zbog procesa rada izloženi visokim temperaturama.

Zbog toga je od posebnog značaja da poslodavac blagovremeno organizuje rad i primeni odgovarajuće mere kako bi se očuvala bezbednost na radu i sačuvalo zdravlje zaposlenih. Sve počinje od jednog glavnog dokumenta – a to je kvalitetna izrada akta o proceni rizika.

Bezbednost na radu predstavlja jednu od najvažnijih obaveza svakog poslodavca, bez obzira na delatnost kojom se bavi. Osnova bezbednog rada podrazuma kvalitetan Program obuke, odnosno kvalitetno organizovana obuka zaposlenih za bezbednost na radu.

Kada se kaže “Zaštita na radu”, većina poslodavaca najpre pomisli na zakonske obaveze, dokumentaciju i inspekcijske kontrole. Ipak, savremeno poslovanje pokazuje da je zaštita na radu mnogo više od ispunjavanja zakonskih zahteva – ona predstavlja jedan od ključnih faktora koji utiču na produktivnost, stabilnost i dugoročan razvoj kompanije.

Svaki poslodavac u Srbiji, bez obzira na to da li vodi IT firmu sa jednim zaposlenim ili građevinsku kompaniju sa stotinu radnika, deli istu zakonsku obavezu: bezbednost i zdravlje na radu moraju biti uređeni u skladu sa zakonom. Na čelu te administrativne i praktične obaveze nalazi se jedan dokument – Akt o proceni rizika.

Prema podacima Inspektorata za rad, tokom 2025. godine u Srbiji je na radu smrtno stradalo 49 lica, dok je izvršeno više od 1.000 inspekcijskih nadzora povodom povreda na radu. Najveći broj smrtnih povreda evidentiran je u građevinarstvu, industriji i sektoru transporta.

Teme kao što su „bezbednost na radu na administrativnim poslovima“ i „zaštita na radu u IT industriji“ danas imaju veliki značaj za kompanije koje posluju u oblasti administracije, finansija i IT sektora, posebno zbog sve većeg broja zaposlenih koji svakodnevno rade za računarom.

Kada se pomene inspekcija rada, mnogi poslodavci prvo pomisle na kazne i zabrane rada. Međutim, uloga inspektora rada nije samo kažnjavanje, već prvenstveno kontrola primene mera bezbednosti i zdravlja na radu, sprečavanje povreda i unapređenje uslova rada zaposlenih.

Poslednjih godina u Srbiji je primetan intenzivan razvoj industrijskih zona, logističkih centara, proizvodnih pogona i velikih infrastrukturnih projekata. U industrijskim zonama u Beogradu i okolini (Novi Beograd, Surčin, Batajnica, Stara Pazova, Šimanovci) svakodnevno se realizuju veliki građevinski i industrijski projekti koji sve češće angažuju inostranu radnu snagu.

Poslednjih godina tržište rada u Srbiji beleži sve veći dolazak stranih državljana angažovanih na gradilištima, u proizvodnji, logistici, IT sektoru, ugostiteljstvu i drugim delatnostima. Nekada radnici iz regiona, a danas su sve češće prisutni zaposleni iz Kine, Indije, Turske, Nepala, Bangladeša, Šri Lanke, Rusije i drugih zemalja.

Mnogi poslodavci smatraju da je izrada Akta o proceni rizika samo administrativna obaveza i prikupljanje dokumentacije za potrebe inspekcije. Međutim, kvalitetna procena rizika u praksi počinje upravo na terenu – kroz posmatranje procesa rada, razgovor sa zaposlenima i sagledavanje stvarnih uslova u kojima se posao obavlja.

Povrede na radu ne dešavaju se slučajno – imaju jasne vremenske obrasce. Najčešće se javljaju u jutarnjim satima i pred kraj smene, kao i početkom radne nedelje, dok se u pojedinim delatnostima rizik povećava tokom letnjih meseci. Razumevanje ovih obrazaca omogućava poslodavcima da primene adekkvatne preventivne mere...

Proverite da li je vaša BZR dokumentacija kompletna i usklađena sa zakonom (Check lista za poslodavce). Na vreme otkrijte nedostatke i sprečite rizike po zaposlene i poslovanje.

Saznajte koje su zakonske obaveze poslodavaca u oblasti zaštite na radu u Srbiji, kako se sprovodi procena rizika i koje kazne prete za nepoštovanje propisa.

Pročitajte koje protivpožarne mere su obavezne u poslovnim objektima, kako izgleda plan evakuacije i koje sertifikate morate imati.

Pravilna procena rizika smanjuje mogućnost povreda na radu i unapređuje bezbednost zaposlenih. Saznajte kako izgleda proces procene rizika.