Savremeno poslovanje dovelo je do toga da veliki broj zaposlenih svakodnevno obavlja administrativne poslove uz korišćenje računara i druge kancelarijske opreme. Iako kancelarijsko okruženje na prvi pogled deluje kao bezbednije radno mesto u odnosu na gradilišta i proizvodne pogone, rad u kancelariji nosi brojne rizike po bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Dugotrajno sedenje, rad za računarom, neadekvatno osvetljenje, loši mikroklimatski uslovi, psihološka oprerećenja i stresstres i opasnosti od klizanja, spoticanja i padova predstavljaju česte uzroke povreda i zdravstvenih problema kod zaposlenih na administrativnim poslovima.
Teme kao što su „bezbednost na radu na administrativnim poslovima“ i „zaštita na radu u IT industriji“ danas imaju veliki značaj za kompanije koje posluju u oblasti administracije, finansija i IT sektora, posebno zbog sve većeg broja zaposlenih koji svakodnevno rade za računarom.
Najčešći rizici u kancelarijskom okruženju
Najčešći rizici u kancelarijama odnose se na:
- dugotrajan rad u sedećem položaju;
- nepravilno držanje tela;
- bolove u vratu, ramenima i leđima;
- zamor očiju i probleme sa vidom;
- refleksiju i odsjaj na monitoru;
- nepravilno postavljene kablove i prepreke u prolazima;
- klizave podove i oštećene podne obloge;
- neodgovarajuće uslove osvetljenja i mikroklime.
Iako se kancelarijski poslovi često smatraju manje rizičnim, posledice dugotrajnog rada u neadekvatnim uslovima mogu biti ozbiljne i dugoročne.
Ergonomija radnog mesta
Pravilno uređeno radno mesto predstavlja osnov za bezbedan i zdrav rad zaposlenih. Monitor treba postaviti tako da gornja ivica bude u visini očiju, na udaljenosti od približno 50 do 70 cm, bez refleksije i odsjaja.
Tastatura i miš moraju omogućiti prirodan položaj ruku, da imaju mat boju, dok radni sto treba da bude dovoljno prostran za nesmetan rad.
Kancelarijska stolica treba da bude stabilna, podesiva po visini i sa adekvatnom podrškom za leđa i lumbalni deo kičme. Preporučuje se i povremeno ustajanje, istezanje i pravljenje kratkih pauza tokom rada.
Problemi sa kičmom i rad za računarom
Dugotrajan rad za računarom može izazvati bolove u leđima, vratu i ramenima usled nepravilnog držanja tela i dugog sedenja. Nedostatak fizičke aktivnosti dodatno povećava rizik od problema sa kičmom i mišićima.
Zbog toga se preporučuje:
- pravljenje kratkih pauza tokom rada;
- povremeno ustajanje i istezanje;
- održavanje pravilnog položaja tela;
- redovna fizička aktivnost.
Osvetljenje i mikroklimatski uslovi
Kvalitetno osvetljenje je veoma važno za rad u kancelariji. Loše osvetljenje i refleksija na monitoru mogu izazvati zamor očiju, glavobolju i smanjenu koncentraciju.
Radni prostor treba organizovati tako da se izbegne odblesak prirodnog i veštačkog svetla na monitoru, dok temperatura i vlažnost vazduha treba da budu prilagođeni uslovima rada. Takođe je potrebno redovno održavati klima uređaje i ventilacione sisteme.
Rizici od klizanja, spoticanja i padova
Česti uzroci povreda u kancelarijama su:
- otvorene fioke;
- registratori i kutije u prolazima;
- neobezbeđeni kablovi;
- mokri i klizavi podovi;
- oštećene podne obloge.
Prolazi i hodnici moraju biti slobodni i pregledni, dok kablovi računara i druge opreme ne smeju ometati kretanje zaposlenih.
Pregledi vida zaposlenih koji rade za ekranom
U skladu sa Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom („Sl. glasnik RS“, br. 106/2009, 93/2013 i 86/2019), poslodavac je dužan da zaposlenima koji najmanje polovinu radnog vremena koriste računar obezbedi pregled vida koji vrši služba medicine rada ili oftalmolog.
Pregledi se obavljaju:
- pre početka rada sa ekranom;
- periodično, u intervalima ne dužim od tri godine;
- kada zaposleni prijavi probleme sa vidom povezane sa radom za računarom.
U posebnim slučajevima, poslodavac je dužan da obezbedi i dodatne oftalmološke preglede i posebna korektivna sredstva za rad.
Ovaj deo propisa posebno je važan za bezbednost na radu u kancelarijama i zaštitu na radu u IT industriji, gde imamo sve više zaposlenih i gde zaposleni provode najveći deo svog radnog vremena.
Obaveze poslodavca
Poslodavac je dužan da izvrši procenu rizika za radna mesta sa ekranom i obezbedi:
- bezbedno i ergonomski uređeno radno mesto;
- sprovođenje preventivnih mera;
- organizovanje pauza i promene radnih aktivnosti;
- obuku zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.
Kvalitetno organizovana zaštita na radu predstavlja važan segment poslovanja svih modernih kompanija koje posluju u administraciji i IT sektoru.
Zaključak
Bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih u kancelarijama ne smeju se posmatrati kao formalnost. Dugotrajan rad za računarom, loša ergonomija i neadekvatni uslovi rada mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i smanjenja produktivnosti zaposlenih.
Pravilnim uređenjem radnog mesta, redovnim pregledima vida, održavanjem adekvatnih uslova rada i kontinuiranom edukacijom zaposlenih moguće je značajno unaprediti bezbednost na radu na administrativnim poslovima.
Važnu ulogu u tome imaju lice za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno u skladu sa novim zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu to su savetnik za bezbednost i zdravlje na radu i saradnik za bezbednost i zdravlje na radu i službe medicine rada koje učestvuju u sprovođenju preventivnih mera i unapređenju zaštite na radu u kancelarijskom i IT okruženju.
Kontaktirajte nas za sve informacije o obaveznoj dokumentaciji za bezbednost na radu za poslodavce koji obavljaju administrativne poslove https://www.abintegral.rs/kontakt
