Građevinarstvo je jedna od delatnosti u kojima su zaposleni svakodnevno izloženi brojnim opasnostima – radu na visini, upotrebi građevinskih mašina i opreme, padu predmeta, električnoj energiji, rušenju i iskopima, kao i nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbog toga zaštita na radu u građevinarstvu ne sme biti samo formalna obaveza, već sastavni deo organizacije i izvođenja svakog građevinskog projekta.
Dobra organizacija bezbednosti na gradilištu smanjuje mogućnost nastanka povreda, zastoja i materijalne štete, a istovremeno omogućava poslodavcu da ispuni obaveze propisane Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Koji su najveći rizici na gradilištu?
Među najčešćim rizicima u građevinarstvu izdvajaju se:
- padovi sa visine, naročito prilikom rada na skelama, krovovima, platformama i ivicama objekta;
- pad predmeta i materijala, posebno tokom dizanja, transporta i montaže;
- rad sa građevinskim mašinama i opremom, uključujući rizik od prignječenja, udara i povreda;
- iskopi i radovi u blizini građevinskih jama i rovova;
- opasnost od električnog udara zbog rada u blizini električnih instalacija;
- rušenje, demontaža i montaža skela i konstrukcija;
- izloženost buci, vibracijama i hemijskim štetnostima;
- izloženost lošim vremenskim uslovima pri radu na otvorenom (visoke ili niske spoljašne temperature, jaki vetrovi, padavine…);
- rizici povezani sa unutrašnjim transportnom (neuređene saobraćajnice zbog kretanja vozila i pešaka na gradilištu).
Poseban problem predstavlja činjenica da se uslovi na gradilištu stalno menjaju. Zbog toga mere zaštite moraju pratiti stvarno stanje i fazu izvođenja radova.
Dokumentacija za zaštitu na radu – osnova bezbednog rada na gradilištu
Bezbedno gradilište zahteva odgovarajuću dokumentaciju za zaštitu na radu, ali dokumentacija sama po sebi nije dovoljna. Ona mora odgovarati stvarnom načinu izvođenja radova i biti primenjena u praksi, kao i da se sva lica na gradilištu upoznaju sa dokumentacijom koja se odnosi na bezbednost na radu.
Jedan od osnovnih dokumenata je Akt o proceni rizika, kojim se utvrđuju opasnosti i štetnosti na radnim mestima i mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje, što predstavlja interni dokument svakog poslodavca. Izrada Akta o proceni rizika treba da bude zasnovana na stvarnim poslovima, opremi, radnim procesima i uslovima u kojima zaposleni rade https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/izrada-akta-o-proceni-rizika-na-radnom-mestu-i-u-radnoj-sredini.
Kod građevinskih radova značajnu ulogu ima i izrada elaborata o uređenju gradilišta (dokument koji svaki poslodavac izrađuje za sebe i to na svakom gradilištu, odnosno, prilikom prelaska na drugo gradilište, u obavezi je da izradi novi elaborat o uređenju gradilišta). Prema Pravilniku o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta i radilišta („Sl. glasnik RS“, br. 4/2025), elaborat obuhvata, između ostalog, šemu odnosno situacioni plan gradilišta, opis radova i mere za bezbednost i zdravlje na radu. Elaborat treba da bude dostupan na gradilištu i da odgovara faktičkom stanju, i sa elaboratom treba da budu upoznati svi zaposleni kod izvođača radova.
Za određena gradilišta važan dokument predstavlja i Plan preventivnih mera, kojim se preventivne mere planiraju u odnosu na organizaciju i izvođenje radova.
Kako sprečiti povrede na gradilištu?
Prevencija počinje pre dolaska radnika na gradilište. Potrebno je pravilno planirati organizaciju prostora, saobraćajne tokove, mesta za skladištenje materijala, radne zone, pristupe objektu, sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu.
Posebnu pažnju potrebno je posvetiti radu na visini. Otvori, ivice, skele i radne platforme moraju biti odgovarajuće obezbeđeni, a radnici osposobljeni za bezbedan rad i opremljeni odgovarajućom ličnom zaštitnom opremom.
Takođe, građevinske mašine i druga oprema za rad moraju biti ispravne i bezbedne za korišćenje, uz sprovođenje propisanih pregleda i provera.
Važan element je i obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad. Radnik mora biti upoznat sa rizicima na konkretnom radnom mestu, načinom bezbednog izvođenja posla, pravilnom upotrebom opreme i postupcima u slučaju opasnosti https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/obuka-zaposlenih-za-bezbedan-i-zdrav-rad.
Takođe, neizbežna stvar i veoma važna jesu lekarski pregledi. Na gradilištu su gotovo sva radna mesta, odnosno sva lica koja rade na gradilištu izložena visokom riziku, te je neophodno da imaju važeći lekarski pregled.
Uloga savetnika za bezbednost na gradilištu
Zbog složenosti građevinskih radova, angažovanje stručnog lica (savetnik za bezbednost) može značajno olakšati poslodavcu ispunjavanje obaveza iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Savetnik za bezbednost može pružiti stručnu podršku u vezi sa izradom Akta o proceni rizika, izradom elaborata o uređenju gradilišta, obukom zaposlenih, kontrolom primene mera i vođenjem dokumentacije za zaštitu na radu, vođenjem propisanih evidencija iz oblasti bezbednosti na radu. Ali najvažnija uloga savetnika za bezbednost na radu jeste, prisustvo na gradilištu, sa direktnim usmeravanjem zaposlenih i poslodavca o nebezbednim radnjama, gde zajedno treba da rade na tome da se proces rada na gradilištu odvija na bezbedan i propisan način https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/savetniksaradnik-za-bezbednost-i-zdravlje-na-radu.
Na gradilištima na kojima učestvuje više poslodavaca dodatno je važna koordinacija aktivnosti i usklađivanje preventivnih mera, kako bi se sprečilo da rad jednog izvođača ugrožava druge radnike, i tu je veoma važna uloga Koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi projektovanja i Koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova. Angažovanje Koorrdinatora je obaveza investitora, odnosno zastupnika investitora, i kao što sama reč kaže, to je lice koje je u obavezi da koordiniše, prvo kroz projektovanje, odnosno izradu Plana preventivnih mera, gde se dokumentom obuhvataju podaci o gradilištu (opšti podaci o gradilištu, podaci o izvođačima radova, šema gradilišta, planirani proces i dinamika radova, specifične mere za radove sa povećanim rizikom). Važno je znati da je ovo “živi” dokument, i da u slučaju promene projekta, tehnologije izvođenja radova ili načina realizacije rokova, podleže izmenama i dopunama. Dok je uloga koordinatora u fazi izvođenja radova da prati radove na gradilištu, komunicira sa izvođačima radova, odnosno da Plan preventivnih mera, sprovodi na terenu https://www.abintegral.rs/usluge/bezbednost-i-zdravlje-na-radu/koordinator-u-fazi-izvodjenja-radovakoordinator-u-fazi-projektovanja.
Zaštita na radu je ulaganje, a ne trošak
Zaštita na radu u građevinarstvu ne treba da bude samo reakcija na inspekcijsku kontrolu ili zakonsku obavezu. Njena suština je sprečavanje povreda i stvaranje bezbednih uslova za rad.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023), Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima ("Sl. glasnik RS", br. 14/2009, 95/2010, 98/2018, 35/2023 - dr. zakon i 76/2024), Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova („Sl. glasnik RS“, br. 53/97) i novi Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta i radilišta ("Sl. glasnik RS", br. 4/2025), predstavljaju važan pravni okvir za organizovanje bezbednog rada na gradilištu.
Zato je najbezbednije gradilište ono na kojem su procena rizika, dokumentacija za zaštitu na radu, elaborat o uređenju gradilišta, plan preventivnih mera i svakodnevna kontrola primene mera međusobno povezani i prilagođeni stvarnim uslovima rada. Ukoliko imate potrebu za angažovanjem savetnika za bezbednost na gradilištu, izradu Plana preventivnih mera ili angažovanjem koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu na gradilištu, možete nas kontaktirati za dodatne savete i konsultacije https://www.abintegral.rs/kontakt.
